Poštovani putnici, ne zaboravite vaše slušalice.

Javni prevoz u Beogradu nikada nije bio prijatno iskustvo, od cigana koji pevaju i sviraju za koji dinar, preko ljudi koji urlaju u mobilni i nesnosne gužve, bezbrojnih varijacija smrada do džeparoša i pipkača, javni prevoz je uvek bio tu da nam pokvari dan.
Za zadovoljstvo stizanja iz tačke A u tačku B, sa svim gore navedenim i još brojnim drugim neprijatnostima Beograđani plaćaju sve veće i veće cene karata i trpe sve više i više idiotluka u vidu nadrkanih kontrola, zaustavljanja autobusa, validiranja mesečnih karata (why the fuck?!) i sumanutih kazni.
Kao i većina mladih beograđana protiv raznih invazija na mentalno zdravlje u javnom prevozu branim se tako što nabijem slušalice u uši i slušam muziku. Svet je odmah nekako bolji, boli me kurac za stvari koje se dešavaju oko mene, ne čujem ni ciganski repertoar od 'Đurđevdana" "Nisam te se naljubio "  i  "Žena zla "  (uvek te tri pesme ) niti klince koji puštaju horor sa svojih telefona, niti babe koje gunđaju na sve i svakoga... Nivo stresa opadne za 200%
Ali ne lezi vraže, krenem ja tako da obavljam svoje poslove (što uključuje barem tri različita kraja grada ) i tek onda shvatim kako sam zaboravila slušalice kod kuće, ok, preživeću nekako, šta da se radi, kad na mene iskače potpuno novi užas javnog prevoza.
Na svakih pola minuta, robotizovani snimak pornićarskog glasa "Poštovani putnici, molimo vas očitajte vašu kartu"
Karte! Karte, ćurko, pornićarska nepismena, ako počneš rečenicu u množini onda su karte! Koji je ovo sada kurac?! Kao da se nalazim u nekom naučno-fantastičnom, postapokaliptičnom filmu, jebo vas Matrix! Čija je ovo ideja ispiranja mozga, jebao vas Orvel u mozak bagljavi?! Ko je zaključio da će maltretiranje ljudi na ovaj način doprineti prodaji karata?  A?! I od kad je to ovde majke vam ga nabijem, kad se to desilo a da ja nisam primetila (hvala svim bogovima ) zbog slušalica?
Naravoučenije :
Kada izlazite iz kuće, proverite da li ste poneli, novčanik, telefon, ključeve od stana, SLUŠALICE, i sekirče da mlatnete po validatorima pri ulasku u autobus.

Za preporuku jeftinih slušalica javite mi se preko komentara ili na fejsu...

Deset razloga da volite jesen

  1) Čizme na štiklu
Izgledaju apsolutno divno, poprave sve kombinacije i zaštitiće vas od kiše. Leti je za njih prevruće, zimi suviše zaleđeno, u proleće jedva čekamo da obujemo neku laganiju odeću a jesen je jednostavno savršena za čizme na štiklu.

  2) Kombinacije apsolutno svega
Ovo je THE period godine za lude kombinacije, uživajte. Možete nositi sve od kratke bunde do letnje haljine i to sve odjednom. Meni omiljena kombinacija za jesen je : lepršava letnja haljina, hulahopke, čizme, krupno pleteni ogromni džemper, šarena marama za oko vrata, kaputić i naočare za sunce.

  3) Nema feniranja i nameštanja kose
Vetar i kiša će i ovako da vam rasture frizuru tako da nema svrhe smarati se sa peglanjem, feniranjem, figarom....  Pustite vašu kosu da malo odmori i samo je pokupite u kućnu pundju ili je pustite da talasasto leti na sve strane, koga briga, jesen je  :)

  4) Hrana
Najbolja hrana, još ima super voća i povrća a već je stiglo suvo meso i zimnica... Slobodno klopajte, par kila viška se neće videti ispod zimske odeće a uživanje u ajvaru i slaninici je definitivno vredno vežbanja u februaru.

  5) Najzabavniji praznik i sezona maskenbala
Oooo, da! Dolazi Noć veštica, najzabavniji praznik! Spremanje maski, super žurke po gradu i karnevalska atmosfera. Počinje sezona maskenbala, od Oktobra do Januara, spremite se!

  6) Sezona klubova
Vreme je za svirke, đuskanje i druženje bez gacanja po festivalima do kojih se putuje satima.
Odlična zabava u sopstvenom gradu  :)  Da i ne spominjem svirke klubskih bendova i sezonu jazz, blues i rock svirki.

  7) Kuvano vino
Odlično za grejanje, ukusno za ušljemavanje i dolazi sa dva podjednako ukusna drugara  : kuvana rakija i čaj sa rumom  :)

  8) Više vremena kod kuće
Sa voljenima, sa ljubimcima, praveći kolače, baveći se hobijima...
 
  9) Ljubimci žele da nam se privale u krevet
Konačno nije toliko toplo i naše mace i kuce rado dođu da se greju i  spavaju sa nama, čista ljubav  :)

  10) Konačno oslobođenje od letnjih hitova
Svima su se smučili, konačno ih više nećemo čuti :) Naravno do sledećeg leta i novih veselih, ljigavih pop gluposti od kojih ni frižider nismo mogli da otvorimo a da nam ne iskoče  ...

Uživajte u jeseni  :)

Kako sam počela da volim što sam čudak

Znate one devojke kojima sve ispada, sapliću se o sopstvena stopala,  kažu najgluplju stvar u pogrešnom trenutku, uvek izgledaju kao da im nije mesto  u većoj grupi ljudi, odeća im se zarozava bez vidnog razloga, šminka razmazuje, kosa nikada ne stoji kako treba....
Ta sam!
Jednom sam otvorila usta da odgovorim na  pitanje u sred poslovnog sastanka i umesto plana za dizajn haljine za bitnu promociju izleteo je gromoglasan podrig.
Jednom drugom prilikom sam se saplela o sopstveno  stopalo i pala pravo na facu ispred gotovo celog fakulteta.
Slučajno sam poslala poruku dečku umesto kevi o svom ginekološkom pregledu, upala u šaht, udarila u banderu i slomila nos, sedela u basu pola sata balaveći nakon zubara, pevala u javnosti da ublažim tenziju prilikom svađe dobrih prijatelja, nepoznatoj ženi na ulici izjavila da sam princeza, istresla unutrašnjost burtosa u krilo.....
O redovnim eksplodirajućim kokakolama, padovima u štiklama,  neprikladnim izjavama, udaranjem vratima,  promašivanju stolica, mačkama i generalno bizarnom ponašanju neću ni da počinjem.
Dok sam bila mlađa ovaj deo moje ličnosti mi je jako smetao, nije postojalo ništa, ama baš ništa što nisam pokušala da uradim ne bih li bila "normalna ". Savetovanja, psiholog, knjige za samopomoć  i naravno internet.
Šta god da sam radila nije mi uspevalo da budem jedna od onih cool devojaka koje uvek izgledaju super bez puno truda, vise sa najpoularnijom ekipom, jure ih fotografi po žurkama i svi se generalno sapliću oko njih  ili makar neka normalna, bezlična, obična devojka kojoj se ništa ne događa i niko je nikad ne zapamti.
I onda sam jedno veče sedela sa drugaricama, spremale smo se za izlazak  i  naravno ja ispustim čašu crnog vina na sebe  i raspanem se. Toliko mi se smučilo da sam uvek ja ta koja izgleda raspalo, ponaša se čudno i nema socijalnu inteligenciju  i nikakvu koordinaciju. To veče sam otišla kući, nisam izašla nigde mesec dana i generalno sam se valjala u samosažaljenju. Zašto ja i zašto ne mogu da promenim svoju ličnost ili makar da je sakrijem...
Dok sam se valjala po kauču žderući čajnu kobasicu i gumene bombone (da zajedno ) osećajući se generalno jadno došla je moja tetka, inače najluđa osoba u inače ćaknutoj porodici i  odlučila da podeli svoju mudrost samnom. Zapravo, mlatnula me je kuhinjskom krpom po glavi i rekla : "Šta kukaš, bar ti je život zabavan! Kad svi misle da si lud možeš da sediš u dvorištu u bazenčetu punom džema noseći balsku haljinu i kaubojski šešir i svi će smatrati da je to ok, zato što si lud "  i dramatično odmarširala.
Nakon inicijalne zbunjenosti i zamišljanja sebe u dotičnom setingu shvatila sam šta je moja luda tetka mislila.
Ja sam čudak, biti čudak je deo mene i definitivno ima svoje dobre strane.
Mogu da budem ja koliko god želim, nosim šta želim, radim šta želim, padam i blamiram se do prekosutra, iz mog čudaštva potiče moja kreativnost i umesto da trošim toliko svoje kreativne energije pokušavajući da budem neko drugi,  mogu da je trošim na mene.
Kada svi misle da si lud, onda si zaista slobodan.
Za sve devojke koje jedu čudne kombinacije hrane, imaju koordinaciju pijane kokoške, pričaju sa svojim ljubimcima u visokim tonovima, pevaju i đuskaju na ulici, kupuju i nose odeću po principu jeeeeej, žvaću olovke iako su uveliko prevalile srednju školu, imaju ludu maštu u kojoj žive vilenjaci, jednorozi, superheroji i vanzemaljci, kojima je čista seća plastična narukvica  i koje vole svim srcem, mi smo princeze, princeze svog sopstvenog čudnog kraljevstva. Tijaru na glavu, čizme na noge, magični mač u ruke i pravo u zalazak roze, cirkonastog sunca  :*