Pričam sa drugaricom pre neki dan, kako je živeti sam/sa partnerom/sa cimerima, koliki je finansijski pritisak i koliko nam se takav način života odrazio na izgled u poslednjih par godina.
Generalno, smršale smo i to je pozitivno ;)
Jednostavno nema svakodnevnog porodičnog krkanluka koji se taloži na dupetu a i čovek se hrani zdravije kad nema kinte za izdrkavanje.
Mada ormani nam pate, praćenje trendova nije više prioritet nema se za nove krpice svako malo.
Sa druge strane tu uskače kreativnost, šije se, farba i prepravlja neki meni omiljeni komadi odeće su samo moje i jako jedinstveno umetničko delo i na to sam jako ponosna.
Zaposela sam ćošak stana koji delim sa svojim dragim i pretvorila ga u svoju kreativnu oazu, stacionirala mašinu za šivenje, komp i sitnice za slikanje i sad umetničarim više nego ikad, ako nam nešto treba to napravim i idemo dalje.
Sviđa mi se sve to, mnogo je teže finansijski i vremenski nego život sa roditeljima ali živci su mi spašeni a mentalna rasterećenost nema cenu i odražava se na moj rad, koji sada ide spontano i srećno, ne moram da se teram na crtanje i šivenje kao do skoro.
Prostor koji uređujem za nas dvoje je mnogo ličniji, lepši i uređen sa znatno više ljubavi nego skupo namešten i opremljen stan koji sam delila sa mamom.
Mada mi ponekad na tren nedostaje da budem razmažena klinka koja ispija kafe po baštama kafića u preskupim krpicama i još skupljim cipelama okrenem se oko sebe i vidim svoj dom, svog dragog i naš zajednički početak i ne bih to menjala nizašta na svetu.
Svaki početak je težak, samo ne treba odustati a ostalo će doći vremenom :*
Pocetak je uvek tezek, A mene si upravo ohrabrila pošto se selim od mojih do kraja jula i bila mi je malo prpa. Hvala ti na ovom postu :)
ReplyDelete